Globalno istraživanje UNESCO-a iz 2021. godine, pokazalo je da se čak 73% ispitanih novinarki tokom svog rada suočilo sa nekim oblikom onlajn nasilja. S takvom svetskim ‘trendom’ suočava se i Srbija. Poslednjih godina pretnje su se prebacile u onlajn sferu i primećujemo porast broja tih pretnji, kažu iz NUNS-a.
"I novinari i novinarke su izloženi jer se bave javnom rečju, ali su novinarke izloženije samim tim što su žene. Ne ide se na kritiku njihovog rada, nego baš na degradiranje njih kao žena." - Nataša Jovanović, pravnica Fondacije Slavko Ćuruvija i članica Stalne radne grupe za bezbednost novinara.
Marija Antić, novinarka TV N1, Beograd
Pretnje sa internet portala i društvenih mreža, novinarki TV N1 Mariji Antić počele su da stižu nakon intervjua sa Francuzom Arnoom Gujonom. Gujon je u srpskoj javnosti poznat kao humanitarac koji pomaže Srbima na Kosovu, a Vlada Srbije ga je 2020. imenovala za direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.
Zbog njenih pitanja koja su otkrila detalje o njegovom nekadašnjem političkom angažmanu sa takozvanim Identitarcima, francuskim ekstremno desničarskim političkim pokretom, Marija Antić dobijala je pretnje i uvrede, kako anonimnih građana, tako i domaćih ekstremista.
Isidora Kovačević, novinarka i glavna i odgovorna urednica Podrinskih, Šabac
Uz pretnje i uvrede koje je dobijala putem interneta, a za koje veruje da su reakcija na njeno kritičko izveštavanje o aktivnostima lokalnih funkcionera, novinarka i glavna urednica novina Podrinskih iz Šapca, Isidora Kovačević našla se i na ‘poternicama’. Sredinom decembra 2021, grad na zapadu Srbije bio je izlepljen plakatima na kojma je, uključujući još dve osobe, bila i njena fotografija uz poruku: "Traže se. Nagrada: Miran san Šapčana." Odgovorni još nisu pronađeni.
Verica Marinčić, glavna i odgovorna urednica portala IN medija, Inđija
Pretnje i pritisci na glavnu i odgovornu urednicu portala IN medija iz Inđije, Vericu Marinčić traju već godinama. Uglavnom izveštava o lokalnim temama. Praćena je i zastrašivana na poslu i ispred svoje kuće. Uz napade i uvrede na društvenim mrežama, zabeleženi su i hakerski napadi na sajtove koje uređuje.
Strah nije virtuelan
Ispred onog za sopstvenu, novinarke govore o strahu za bezbednost njihovih porodica, prijatelja, pa čak i kućnih ljubimaca. Više od ‘internet nasilnika’, brine ih javna hajka koja neretko dolazi kao posledica.
Nataša Jovanović objašnjava da su u posebnom riziku su novinarke koje rade za lokalne medije:
"U lokalnim sredinama uglavnom svi znaju, one su prepoznatljive i vidljive. Zna se gde žive, zna se gde rade i onda napadi sa interneta lakše prelaze u oflajn, u realan život. I internet je realan život, samo je platforma drugačija, ali proizvodi iste posledice".
Vi morate stalno da se okrećete za sobom i pitate: Ako se već dešava na internetu, da li će se desiti i u realnom životu?
Nataša Jovanović dodaje da je internet "samo platforma koja nasilnicima omogućava da prošire svoje taktike i metode, a da se pritom kriju iza anonimnioh profila, kao i masovnosti koju ponekad izazivaju neki postovi na društvenim mrežama".
Cilj: Zastrašiti, ućutkati
“To se sve radi s jednim jedinim ciljem – da se zastraše, da se uplaše, da se ućutkaju. Da kažu, ma šta će meni ovo u životu. Idem da gajim cveće", smatra Nataša Jovanović. Dodaje da "u jednom patrijahalnom društvu kakvo je naše, zna se ‘gde je mesto i uloga žene’. Od toga sve polazi. "
Okidač predstavljaju pojedine teme koje se najčešće ne uklapaju u očekivanja patrijahalnih i ekstremističkih grupa.
Gde su i šta rade institucije?
Novinarke sa kojima smo razgovarali, napade i pretnje prijavile su nadležnim institucijama.
Osim slučajeva koje Verica Marinčić pominje, pred Posebnim tužilaštvom za visokotehnološki kriminal (VTK) vodi se još jedan postupak koji se odnosi na pretnje koje je dobijala. Iz tog tužilaštva je za RSE rečeno da je osumnjičeni ispitan u junu i da je u toku analiza prikupljenih dokaza nakon čega će tužilaštvo doneti odluku o daljem toku postupka.
Kada je reč o napadima na Mariju Antić, Tužilaštvo je ispitalo šest objava na Fejsbuku i zauzelo stav da se u pet radi o uvredi, delu za koje nije nadležno. U jednom slučaju, kako su rekli za RSE, "eventualno se radi o izvršenju krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti", međutim, osumnjičeni je identifikovan u inostranstvu i spisi su uručeno toj zemlji.
Što se tiče prijava Isidore Kovačević, Tužilaštvo je utvrdilo da nema osnova za vodjenje krivičnog postupka po službenoj dužnosti, pošto se, kako kažu, i u ovom slučaju radi o eventualnom izvršenju krivičnog dela uvrede.
Iz NUNS-a upozoravaju na to da je veliki broj odbačaja krivičnih prijava, posebno kod krivičnog dela Ugrožavanja sigurnosti, jedan od većih problema kada je reč o zaštiti bezbednosti novinara.
“Zbog uskog tumačenja pretnje, pre svega sudova a i tužilaštava, gde se traži da ta pretnja bude direktno izrečena i ostvariva, često dolazimo do situacije da ukoliko je izrečena u kondicionalu, nadležne institucije to ne smatraju pretnjom potrebnom za ovo krivično delo i dolazi do odbačaja krivične prijave. Traži da pretnja bude direktna. Znači - 'ubiću te', a ne 'trebalo bi te ubiti', jer ako je 'trebalo bi te ubiti', praksa sudova se uspostavila takva da to iskazuje samo želju, misao, ideje osećanja okrivljenih, a ne i stvarnu nameru ", pojašnjava pravnica Fondacije Slavko Ćuruvija.
Šta kaže Tužilaštvo?
Posebno tužilaštvo ističe i da je "u svim navedenim predmetima, kao i u drugim u kojima se kao potencijalni oštećeni javljaju novinari, preduzelo sve potrebne radnje predvidjene zakonom".
Apsolutno ne postoji ni jedan pravno valjani razlog za nezadovoljstvo oštećenih u ovim predmetima. To nezadovoljstvo zasnovano je na laičkom shvatanju krivičnog zakonika i postupka.
U pisanom odgovoru RSE oni ističu da je osećanje lične ugroženosti samo jedan od elemenata bića krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti. Da bi ono postojalo moraju da postoje i drugi elementi propisani zakonom, navodi VTK i precizira da se radi o "pretnji napadom na život i telo" novinarke ili njoj bliske osobe.
Bez postojanja svih ovih elemenata ne može se govoriti o postojanju ovog krivičnog dela ili odgovornosti izvršioca.
U VTK napominju i da "zbog nerazumevanja razlike izmedju krivičnih dela javnost ima nerealna očekivanja".
"Ovakva očekivanja su nerealna u bilo kom sistemu pravne države u svetu", tvrde u VTK. VTK napominje i da posvećuje "punu i stalnu pažnju bezbednosti novinara", kao i da "hitno preduzimaju sve mere na koje su ovlašćeni zakonom".
Kako se pred pravosudnim organima štiti bezbednost novinara?
Istraživanje Slavko Ćuruvija fondacije pod nazivom "Zaštita slobode govora u pravosudnom sistemu Srbije" pokazalo je da je, u periodu od 2017. do 2020. godine, tek svaki deseti slučaj prijavljenih napada i pretnji novinarima i novinarkama dobilo sudski epilog. U svim tim slučajevima su donete osuđujuće presude, ali su izrečene uslovne kazne:
204 - prijavljenih slučajeva
20 - pravosnažnih presuda
10 - presuda koje se odnose na online nasilje
10 - krivičnih dela na štetu novinarki
Neophodno je više osuđujućih presuda i kazni za počinioce jer se jedino na taj način može poslati poruka da je takvo ponašanje nedopušteno i da za njega postoji odgovornost. - NUNS
Šta kada institucije iznevere očekivanja?
Pravnica iz Fondacije Slavko Ćuruvija i članica Stalne radne grupe za bezbednost novinara, Nataša Jovanović napominje da i pored toga što je poverenje u pravosudni sistem slabo, novinarke ne bi trebalo da odustanu od prijavljivanja pretnji i napada. Za to je, kaže, posebno važna podrška okoline.
Podrška koju je dobila od svoje redakcije, za Mariju Antić bila je ključna pri donošenju odluke da uznemiravanje prijavi vlastima.
"Što je veća i šira podrška, veća je i verovatnoća da ćete vi to da prijavite i da istrajete u neizvesnim procedurama. S druge strane, što je novinarka usamljenija, veća je verovatnoća da će odustati od svoje profesije", kaže Nataša Jovanović.
Uprkos pretnjama, zastrašivanjima, uvredama i pokušajima ućutkivanja nijedna od tri novinarke sa kojima smo razgovarali nije odustala od svoje profesije.
SOS linija
Na inicijativu Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, oformljena je Sigurna linija za novinare. Pozivom na broj 800 100 115 novinarke mogu prijaviti sve situacije u kojima smatraju da su ugrožene.
Na pozive odgovaraju pravnici s iskustvom u slučajevima nasilja prema medijskim radnicima.
Paralelno sa SOS linijom, postavljen je i sajt bezbedninovinari.rs sa svim dokumentima relevantnim za novinare kojima je ugrožena bezbednost.
Tekst je prenet sa portala Radija Slobodna Evropa.
Autori: Jovana Krstić, Kenan Ćerimagić