Preteća kampanja protiv retkih medija na severu Kosova koji se trude da pomognu ljudima da razumeju šta se oko njih događa

Objavljeno: 04.08.2023.

U tako ranjivoj kriznoj situaciji retki su mediji kod kojih javnost može da se tačno informiše. Targetiraju se upravo ti mediji koji se trude da, bez cenzure, pomognu ljudima da razumeju šta se dešava na severu, kaže urednica Kosseva Tatjana Lazarević

Urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević prijavila je nove pretnje Odeljenju za visokotehnološki kriminal u Beogradu, ovog puta zbog kampanje koja je pokrenuta u Telegram grupi „Zečevi sa Kosova i Metohije”.

Na Telegramu su objavljena dva spota oskudne produkcije i opasnog sadržaja. Pored portala KoSSev, targetiraju se i Kosovo online, TV Most, Radio Kosovska Mitrovica i Kontakt plus, kao i Udruženje novinara Srbije. Dakle, mediji različitih uređivačkih politika, među njima i oni koji su pod uticajem vlasti.

U video-spotu „zečeva” sa Telegrama prikazana je scena revolveraškog obračuna iz špageti vesterna „Dobar, loš, zao” sa Klintom Istvudom, u kome se, pre nego da se čuje pucanj, jasno vidi da su mediji sa svojim zaštitnim znacima postavljeni kao meta.

U drugom spotu, TV most, Kontakt plus, Kosovo online i KoSSev prikazani su kao plaćenici čiji je jedini cilj da uzmu novac, pošto se u pozadini čuje pesma „Modelsica” koje kažu kako njihovoj „napaćenoj duši samo pare fale”.

„Pre dve-tri nedelje počeli su sa ove stranice da targetiraju pojedine medije, standardnim optužbama da smo ’šiptarski mediji’, da branimo ’šiptarske teroriste’ i da nas kontroliše Zapad, NATO i Evropska unija”, kaže Lazarević, dodajući da su u nekim objavama krali video-snimke sa portala KoSSev bez logoa, jer su skraćivali format i stavljali svoj logo.

POPULARNOST TELEGRAMA NA SEVERU KOSOVA

„Zečevi sa Kosova i Metohije” predstavljaju sebe u video-snimku kao politički neopredeljene, kao „tihu većinu čestitih Srba na Kosovu i Metohiji koji nisu pod uticajem zvaničnog Beograda i Srpske liste”. Oni su protiv Briselskog sporazuma i Srba koji sarađuju sa „Šiptarima” i Kforom.

Telegram je, kaže Lazarević, postao izuzetno popularan kod „običnog sveta” i važan za informisanje Srba na severu.

„Pitanje je da li će ljudi da veruju stranicama sa Telegrama. Međutim, mnogi mladi stanovnici severa ili oni srednjih godina su članovi neke telegram grupe. U grupi ’Zečevi sa KiM’ optužuju srpske medije na Kosovu da nisu profesionalni i da nisu prijatelji srpskog naroda. Da jedni rade za Prištinu i Zapad, a drugi za Beograd. Oni misle da i Priština i Beograd rade protiv njih”, kaže Lazarević.

U kampanjama protiv medija optužuju ih da su neprijatelji srpskog naroda koji rade protiv srpskih interesa.

„Ovde se informacije brzo šire, uglavnom glasine, fejknjuzovi, poluinformacije, dezinformacije. Kako informacije objavljuju medijski nedovoljno pismene osobe, one vrlo često sadrže i govor neprimeren za javnu sferu. Ipak, ne sumnjam, i pored toga što na prvi pogled deluje drugačije, da su ove stranice suštinski deo organizovane propagandne mašinerije struktura moći ili vlasti”, kaže Lazarević.

 

Gde su Severne brigade stale…

„Kampanja na telegram stranici ’zečeva’ počela je 22. juna, u isto vreme kada se gase stranice na društvenim mrežama koje se vezuju za objave ’Severne brigade’”, kaže Lazarević nakon hapšenja nekolicine Srba na severu i pošto su prištinske vlasti proglasile „Severne brigade” terorističkom organizacijom i zabranile njen rad.

„Ovo doživljavam kao pretnju i kao novi pritisak kroz prozivke, stigmatizaciju, podvođenje medija kao političkog protivnika. I još gore ‒ ovo je svrstavanje medija kao neprijatelja ne samo javnosti nego i naroda. I sve se to događa u kriznoj situaciji, kada je narod na severu pod pojačanim političkim pritiskom iz Beograda i iz Prištine i oseća se uplašeno. U takvoj ranjivoj kriznoj situaciji retki su mediji gde ljudi mogu da se tačno i pravovremeno informišu. Targetiraju se upravo ti mediji, kao što je KoSSev, koji se trude da bez cenzure javnosti pomognu da razume šta se dešava na severu. Kampanja se pojačava”, kaže Lazarević.

„To nikada ranije nisam videla. Imali smo opasnije situacije, krize i sukobe u odnosu na 29. maj i dane nakon toga, ali nisam doživela da se orkestrirano napadaju novinari. Za 25 godina sam prvi put videla kako se napadaju svi novinari koji pokušavaju da izveštavaju. Tu je najveći broj albanskih novinara, ali je bilo isto i prema srpskim ekipama koje su pokušavale da rade svoj posao. Većina lokalnih medija je bila zastrašena i odlučila da zbog svoje bezbednosti to više ne radi”, kaže Lazarević.

Sada se, u ovom mirnijem periodu, targetiranje srpskih medija prebacuje u onlajn prostor.

Istovremeno sa kampanjom na srpske medije, uzavrela je medijska situacija i na albanskoj sceni posle pokušaja gašenja najveće televizije Klan Kosova. Lazarević kaže da su albanski mediji na Kosovu ujedinjeni i solidarni u borbi za očuvanje nezavisnih medija. To, nažalost, nije slučaj sa medijima na srpskom jeziku.

Urednica portala KoSSev je, kako kaže, zbog „bezbednosne higijene” pretnje morala da prijavi posebnom odeljenju Višeg javnog tužilaštva (VJT) za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Beogradu.

Sredinom juna, inače, Lazarević je prijavila VJT-u pretnje koje je dobila nakon što je prenela tekst sa portala N1 o sukobu na severu Kosova. U fotografiji sa N1 vidi se mladić pod maskom koji ju je fizički ometao tokom izveštavanja sa demonstracija kada je medijskim ekipama bilo otežano da izveštavaju i kada su fizički napadani, o čemu je pisala Cenzolovka.

NUNS PODSEĆA NA IVANOVIĆA

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) osudilo je pretnje i targetiranje kosovskih medija na srpskom i pozvali su nadležne organe da ispitaju sve okolnosti ovog događaja i pretnji koje ugrožavaju sigurnost svih novinara na Kosovu.

Iz NUNS-a su istakli da je upravo jedan ovakav video, nepotpisan, urađen na sličan način, bio uvod u ubistvo Olivera Ivanovića, zbog čega očekuju da država i njeni organi ozbiljno shvate ove i slične incidente.

Tekst prenet sa portala Cenzolovka.

Autorka: Dejana Cvetković