Imajući u vidu primetnu eskalaciju pretnji novinarima i novinarkama u Novom Sadu, kao i predstojeće zasedanje Apelacionog suda povodom prvostepene presude za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, značajan deo prezentacije, održane u ponedeljak, 25. marta, bio je tome posvećen.
Predsednik Upravnog odbora ANEM-a Veran Matić ukazao je da pomenuto suđenje traje duže od pet godina što je svedočanstvo o ozbiljnim opstrukcijama koje ga prate od samog početka. Imajući u vidu da je pre samo nekoliko nedelja doneta oslobađajuća presuda Apelacionog suda za ubistvo Slavka Ćuruvije, da je Tužilaštvo za organizovani kriminal ponovo odbilo da preuzme istragu za ubistvo novinara Večernjih novosti Milana Pantića i da svedočimo eskalaciji pretnji novinarima i novinarkama iz Novog Sada i okoline, Matić je zaključio da je tekuća godina započela drastičnom nekažnjivošću nasilja i erupcijom pretnji prema Ani Lalić Hegediš, Dinku Gruhonjiću, Kseniji Pavkov, Verici Marinčić, kao i novinarima Radija 021, Kurira i Tanjuga.
Novinar Milan Jovanović izrazio je sumnju u vezi sa predstojećom presudom Apelacionog suda. Istakavši da nije optimista, rekao je da "ostaje da vidimo da li u Apelacionom sudu sede časne i poštene sudije". Jovanović je podsetio da su neki od optuženih potpisali priznanja, za koja je advokat odbrane naknadno tražio da budu povučena i izuzeta iz razmatranja.
Tokom prethodnih pet godina prisustvovao je 51 ročištu, opisavši ih kao golgotu punu diskreditacija, nipodaštavanja i pritisaka koje, kako on kaže, trpe nezavisni, ali i režimski novinari. Primetno narušenog zdravlja, Milan Jovanović je na ovom skupu uputio važne poruke o izazovima bavljenja novinarskom profesijom, uz nadu da će ona ipak preživeti i pored sve većih problema sa kojima se svakodnevno suočava.
Šef Misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu naveo je da trend nasilja nad novinarima uzima maha širom Evrope i sveta, ali da to ne treba da bude opravdanje za ono što se dešava u Srbiji. Podsetio je da je naša država prihvatila mnoge međunarodne sporazume koji garantuju zaštitu novinara i novinarki te da bi ih trebalo implementirati u praksi.
“Ne sme postojati nekažnjivost za zločine protiv novinara”, naglasio je Bratu i dodao da “u slobodnom društvu svako treba da ima pravo da iznese svoje mišljenje, sa kojim se neki možda ne slažu, a da zbog toga ne bude izložen pretnjama ili nasilju, jer se radi o pravu pojedinca na slobodu izražavanja”. Pohvalio je rad Stalne radne grupe za bezbednost novinara zato što je, prema njegovim rečima, to jedino telo gde predstavnici medijske profesije mogu da razgovaraju sa predstavnicima organa za sprovođenje zakona, policijom i tužilaštvom, čime se otvara put transparentnijem odnosu koji za cilj ima efikasnije rešavanje slučajeva nasilja nad novinarima. „Ta saradnja nema alternativu“, zaključio je Bratu i dodao da zeli da ohrabri institucije i vlast na svim nivoima da se fokusiraju na punu i doslednu primenu Medijske strategije i nedavno usvojenih medijskih zakona.
Advokatica Kruna Savović prezentovala je ključne nalaze iz ANEM-ovog mesečnog medijskog monitoringa. Podsetila je prisutne na slučajeve napada na novinarku Ivanu Milosavljević, redakciju KRIK-a i Bujanovačkih, Srđana Nonića, Milivoja Pantovića, Dinka Gruhonjića, Vericu Marinčić, Slavišu Milanova, Anu Lalić Hegediš i mnoge druge medijske radnike, radnice i kuće koji su bili izloženi pretnjama i ugrožavanju bezbednosti u prethodnom periodu. Naglasila je koliko je važno da se svakom pojedinačnom slučaju posveti neophodna pažnja, jer se svako ugrožavanje bezbednosti, poput ekstremnog kakvo je doživeo Milan Jovanović, nagovesti pretnjama koje ne budu primereno sankcionisane. Zato je Savović podvukla opasnost negovanja principa nekažnjivosti za zločine nad novinarima, pogotovo kada diskreditacije, napadi i pretnje stižu iz vrha države, čemu neretko svedočimo.
Medijski ekspert dr Saša Mirković je najavio da bi tekst Akcionog plana za praćenje primene Medijske strategije uskoro trebalo da bude izložen javnoj raspravi. Primetan problem implementacije postojećih medijskih propisa vidljiv je u domenu projektnog sufinansiranja, jer uprkos obavezi raspisavanja konkursa do kraja februara, većina lokalnih samouprava još uvek to nije uradila, dok su neke značajno umanjile dosadašnje iznose za te namene. Rezultate konkursa sprovedenog u Novom Pazaru po novim pravilima Mirković je ocenio kao obeshrabrujuće, jer je državna pomoć iz opštinskog budžeta podeljena istim akterima u sličnim iznosima kao što je to bio slučaj godinama unazad. Mirković je istakao da se Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, koje ima nadležnost nad sprovođenjem Zakona o javnom informisanju i medijima, povodom ovih primera do sada nije javno oglašavalo, baš kao što je ostalo nemo na pretnje i napade na novinare i novinarke.
Na kraju skupa, Veran Matić predočio je da je broj prijava nasilja nad novinarima iz evidencija novinarskih udruženja i tužilaštava mnogo obimniji od evidencije Vrhovnog javnog tužilaštva, istakavši važnost prijavljivanja svake opasnosti. Novinarima i novinarkama je na raspolaganju besplatna SOS linija (0800 100 115) koju mogu uvek pozvati i konsultovati se sa članovima Stalne radne grupe i kontakt tačkama za bezbednost novinara. Istakao je važnost prevencije i zaštite na polju mentalnog zdravlja novinara, specifičan problem rodno zasnovanog nasilja s kojim se suočavaju novinarke, kao i primetno opadanje interesovanja za novinarsku profesiju i urušavanja novinarstva kao profesije od javnog interesa. Pozvao je nadležne da poštuju međunarodne obaveze koje su preuzeli, pogotovo ministra informisanja i telekomunikacija nadležnog za doslednu primenu novog Zakona o javnom informisanju i medijima koji se sve češće krši.
Matić je podsetio da je u toku ANEM kampanja “Pretnja je pretnja” koja ima za cilj izmene Krivičnog zakonika kojima bi se proširile definicije ugrožavanja bezbednosti novinara, kao i senzibiliranje šire javnosti na nedopustivost pretnji kojima su sve češće i sve žešće izloženi ovdašnji medijski radnici.