Inostrani alarmi

Objavljeno: 27.01.2022.

Iz iskustva znam da nije ni lako ni jednostavno animirati strance da se pozabave ovdašnjim medijskim vilajetom. Međutim, kada jednom osete strast bavljenja našim problemima u sferi slobode izražavanja, postaju pasionirani akteri, komentatori, donatori, učesnici i navijači.

Piše: Veran Matić

Da je sve kako treba, ovdašnje stanje u medijima nikoga ne bi zanimalo. Svi bi se fokusirali na događanja u Velikoj Britaniji i priče o mogućoj sudbini najpoznatijeg, najboljeg i najskupljeg javnog medijskog servisa koja bi se prelila i na debatu o budućnosti finansiranja RTS i RTV. Ili bismo trendove istraživali u kontekstu godišnjih nalaza Rojtersovog instituta koji su fokusirani na mogući globalni opravak medija i novinarske profesije nakon pandemije korona virusa.  

Umesto toga, stižu nam tekstovi iz inostranih medija koji ukazuju na moguće postojanje cenzure i sve većem uticaju države na slobodu govora u Srbiji. Motivisani po više osnova, ovakvi članci nisu dobri za ugled jedne države i svaka vlast bi trebala da se zabrine kada se pominje u ovako neželjenom kontekstu. Ako nema pomaka nabolje, to postaje medijska lavina koja utiče na stavove političara i organizacija kojima je u opisu posla bavljenje Srbijom. 

Doskora je bilo skoro nemoguće čuti predstavnike američke administracije koji iznose stav o stanju u ovdašnjim medijima. Sada njihovi zvaničnici koji se bave ovdašnjim regionom otvoreno govore o tome da se „potpunu slažu sa predstavnicima civilnog društva koji ističu da su privatni mediji veoma naklonjeni vladi“ i da po tom pitanju imaju očekivanja od Vlade Srbije i regulatornih agencija u pogledu slobodnog i fer izveštavanja o opoziciji. 

U delu godišnjeg izveštaja o slobodi medija, američka nevladina organizacija Human Rights Watch je istakla „da se novinari i dalje suočavaju sa pretnjama, uz slabe reakcije srpskih vlasti“. Ukazuju i da su provladini mediji u Srbiji nastavili sa kampanjama klevetanja nezavisnih novinara i medija, među kojima posebno ističu kampanju protiv KRIK-a. 

Ni godišnji globalni indeks percepcije korupcije za 2021. godinu nevladine organizacije Transparency International je, uz do sada najniže ocene, pozicionirao Srbiju na 96. mesto (od 180 država) uz formulacije da se „zemlja više ne smatra demokratijom već hibridnim režimom i da je vlada postala ozloglašena po jakom uticaju na medije“. 

Sve su to kockice složenog mozaika koje stvaraju širu sliku o stanju ovdašnjih medijskih sloboda. Zabrinjava pasivan odnos resornog ministarstva prema ovakvim kritikama koje bi trebalo da budu svojevrsni alarm da se ovako više ne može (ne)raditi. 

Primer obrasca

Krivična prijava - obrazac Privatna tužba - obrazac Tužba - obrazac