Zakonodavni izazovi

Objavljeno: 17.02.2022.

Retko dobra vest iz domaćeg pravosuđa u poslednje vreme je rešenje Privrednog suda u Beogradu o privremenom uklanjanju sadržaja sa portala koji nosi isto ime i ima skoro identičan dizajn i logo kao Južne vesti.

Piše: Veran Matić

Ovo je jedan od procesa koji je po tužbi Južnih vesti pokrenut protiv vlasnika i odgovornih lica zbog povrede žiga ovog medija iz Niša. Nadam se da će rešenje Privrednog suda biti putokaz i za naredne odluke koje bi sprečile atakovanje na žilavi portal čiji vlasnici i zaposleni ne daju na sebe. O tome svedoči i rezolutan odgovor suosnivača Dragana Petkovića na ideju da bi kredibilni nacionalni mediji mogli da zamene one u lokalu: „Lokalni mediji jesu u teškom stanju, ali njihovu ulogu ne mogu da zamene nacionalni koji izveštavaju o lokalu iz svoje perspektive, ma koliko god oni bili „dobre volje“ kredibilni ili demokratski“.

Iskustvo ANEM-a o značaju lokalnih radio i televizijskih stanica me je naučilo da je Petković u pravu, pogotovo kada ističe da je „nezamenljiva uloga lokalnih medija u mobilisanju lokalne zajednice i kredibilnom izveštavanju“. Znam koliki je značaj niškog City smart radija ili novosadskog Radija 021, čiji portal takođe ima veliku popularnost u konkurenciji 371 trenutno registrovanih medija u Novom Sadu. Tim pre deluju besmisleno napadi na ovu stanicu, kao i na istaknute medijske aktiviste i organizacije iz Vojvodine.

Kao i kod tri bazična medijska zakona, na primeru Zakona o oglašavanju se pokazuje njegova nedosledna primena zbog čega su sve više na udaru mediji čiji se potencijalni prihodi prelivaju ka prikrivenom oglašavanju. Zakon o oglašavanju predviđa primenu na apsolutno sve forme i vidove oglašavanja, odnosno jednako važi za oglašavanje preko tradicionalnih medija, kao i internet oglašavanje. Izostanak reakcije Trgovinske inspekcije i Prekršajnog suda zbog kršenja Zakona o oglašavanju koji predviđa ozbiljne novčane kazne dodatno ohrabruje prekršioce među kojima se ističu influenseri na internetu.

Nesporno je da društvene mreže sve više zarađuju od novinarskog sadržaja, što Evropska komisija pokušava da izbalansira tako što bi i novinari dobili deo prihoda. U Evropskoj federaciji novinara smatraju da bi predlog Zakona o digitalnim uslugama trebalo da iznese konkretne predloge za rešavanje pomenutog problema kako bi se došlo do pravednije i uravnoteženije preraspodele novca.

Jasno je da se pravna regulative mora prilagođavati izazovima u borbi za što veći broj klikova koja preusmerava prioritete dosadašnjih, isključivo tradicionalnih medija. Ovdašnji medijski ekostitem je na granici pucanja jer je broj medija odavno u neskladu sa drugim parametrima zemalja slične veličine ili broja stanovnika. 

U takvim okolnostima, kada postoji veliki broj radio i televizijskih stanica, veoma je značajna uloga Regulatora. Mnogi su odavno izgubili veru u REM tako da skoro niko nije ni primetio da su poslanici za člana Saveta ovog tela ponovo izabrali Radoja Kujovića i to na predlog udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece. Za člana Saveta, na predlog univerziteta akreditovanih u Srbiji, izabran je Nemanja Tasić, direktor Departmana za industrijsko inženjerstvo i menadžment Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Sada je Savet REM-a konačno kompletiran i može da kazni pružaoce medijskih usluga po osnovu Zakona o elektronskim medijima. Za sada sve i dalje ostaje na merama upozorenja što je očito nedovoljno.

Primer obrasca

Krivična prijava - obrazac Privatna tužba - obrazac Tužba - obrazac